Od početka decembra 2009. godine dinar dan za danom slabi u odnosu na evro. Od kada je prešao 95 dinara za evro, bila je pojačana tražnja za devizama na međubankarskom tržištu. Razlog za to je izmirivanje obaveza preduzeća za uvoz energenata, ali i njihovih ostalih obaveza, kaže NBS.

Od 26. februara nije bilo intervencija na međubankarskom deviznom tržištu, a na pitanje da li će to da učini ukoliko kurs premaši određeni nivo u centralnoj banci odgovaraju:

Postoji više faktora koji bi na kurs ipak mogli da utiču.

  Ako se ovako nastavi, trebace nam ovolika suma za 1 evro!!!!

 

Evro je poslednji put vredeo preko 95 dinara 14.maja ove godine, kada je kurs bio 95,1548 din za jedan evro, tako da je ovo prvi put posle više od pola godine da kurs dinara bude iznad 95 din za jedan evro.

 

Dinar je ove godine bio najslabiji 28. januara kada je kurs bio 96,34 dinara za jedan evro a najjači 5. januara kada je zvanični srednji kurs bio 89,54 din za jedan evro. 

 

 Na grafiku se može videti kretanje dinara u odnosu na evro u poslednjih mesec dana. Kurs dinara varira svakodnevno.

Posmatrano od početka 2009.godine, vrednost dinara je nominalno pala u odnosu na sve vodeće svetske valute, osim u odnosu na japanski jen, a najviše u odnosu na britansku funtu (17,4%). U poređenju s krajem 2008. godine dinar je depresirao prema evru 5,2% - 31.12.2008. kurs je iznosio 88,6010 RSD/EUR, dok je 30.06.2009. bio na nivou od 93,4415 RSD/EUR.

S obzirom da je u prvih 6 meseci tekuće godine dinar oslabio i u odnosu na dolar i u odnosu na evro i da te valute čine "korpu" za obračun indexa nominalnog efektivnog kursa dinara (pri čemu je ponder za evro 80% a za dolar 20%), to je za rezultat imalo depresijaciju ovog indexa od 5,2%.

Ovakva kretanja su u prvih 6 meseci uz domaću stopu inflacije od 6,9% i stope inflacije u evro zoni i SAD od 0,7% i 2,5%, respektivno, dovela do apresijacije realnog kursa dinara prema evru i depresijaciji prema dolaru. Tako je realni kurs dinara prema evru apresirao za 0,7% a depresirao prema dolaru za 1,0%. Realni efektivni kurs dinara u posmatranom periodu apresirao je za 0,3%. 

U drugom tromesečju 2009.godine vrednost dinara nominalno je porasla u odnosu na sve vodeće svetske valute, osim u odnosu na britansku funtu. U poređenju s krajem prvog tromesečja, dinar je nominalno apresirao 1,4% prema evru i 8,1% prema dolaru. Kao posledica toga, nominalni efektivni kurs dinara apresirao je 2,7% dok je realni efektivni kurs dinara, uz domaću stopu inflacije, u drugom tromesečju, od 3% i stopu inflacije u evro zoni i SAD, od 0,7% i 1,4%, respektivno, apresirao za 4,9%

Dinar je zvanična valuta Republike Srbije. Međunarodna oznaka valute je RSD. 

Na sadašnjim novčanicama su prikazani portreti ljudi vezanih za istoriju Srbije i Narodne banke Srbije, a na kovanom novcu su prikazani srpski manastiri.

Izdavanje (emisija) novčanica i kovanog novca jedna je od osnovnih funkcija Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije ima isključivo pravo izdavanja novčanica i kovanog novca u Republici Srbiji.

Narodna banka Srbije izdaje novčanice i kovani novac, utrvrđuje apoene i osnovna obeležja novčanica i kovanog novca i donosi odluke o puštanju u opticaj i povlačenju iz opticaja novčanica i kovanog novca. 

Štampanje novčanica i kovanog novca se vrši u specijalizovanoj organizaciji Narodne banke Srbije -  Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca -  Topčider.

Istorija srpskog dinara

" Srpski dinar" se prvi put pominje u arhivskim dokumentima s kraja 1214. godine, u vreme Stefana Prvovenčanog. Od tog vremena sve do pada Despotovine 1459. god, dinar su kovali svi srpski vladari. On je predstavljao jedno od najbitnijih obeležja samostalnosti i državnosti srpske države u srednjem veku. Sav srednjovekovni novac Srbije se, zbog povlačenja zlata iz opticaja ' pojave karakteristične za taj period svuda u Evropi - kovao isključivo u srebru.

Mislim da je svima veoma dobro poznat ovaj igled kao i sam pojam "evro". S obzirom na temu bloga (devizni kurs) i na stalne fluktuacije u evro-dinar kursu ne bi bilo lose napraviti mali pregled ove valute.

Evro je zvanična valuta ekonomske i monetarne unije Evropske unije i jedinstvena valuta oko 300 miliona građana zemalja Unije: Austrije, Belgije, Grčke, Irske, Italije, Kipra, Luksemburga, Malte, Nemačke, Portugala, Slovačke, Slovenije, Finske, Francuske, Holandije, Španije koje čine Evrozonu i Crne Gore koja nije članica Evropske unije.

Evro postoji na finansijskom tržištu od 1999.godine i od tada, devizni kursevi država koje su pristupile monetarnoj uniji, bili su fiksirani za evro. Evropska centralna banka je preuzela monetarnu politiku od individualnih nacionalnih centralnih banaka. Početkom 2002. godine, evro novčanice i kovani novac našle su se u opticaju, a od juna 2002. godine, stare nacionalne valute u potpunosti su iščezle, tako da se u državama članicama mogu koristiti samo evri.

Kao prednosti uvodjenja jedinstvene valute, tj.evra smatrali su se eliminisanje troškova prilikom konvertovanja jedne valute u drugu, kao i to da korišćenje jedinstvene valute promoviše integraciju evropskih privreda, te da podstiče konkurentnost.

U evro novčanice ugrađen je niz sigurnosnih obeležja kako bi prava novčanica kao takva mogla da se prepozna na jedan pogled. Evro novčanice se štampaju na papiru od čistog pamuka koji se osetno razlikuje od standardnog papira.

Evropska centralna banka kontroliše količine i tokove evro novčanica i kovanog novca na osnovu podataka koje prikupljaju nacionalne centralne banke.

Značajnije krize deviznog tržišta su valutna kriza u Meksiku 1994. god,u Brazilu 1999.god i u Argentini 2002.godine. 

Valutna kriza u Meksiku je izazvana zbog političke nestabilnosti 1994.god (ubistvo predsedničkog kandidata vladajuće partije), jer se tada pojačala zabrinutost investitora da pezo može da devalvira. Zbog toga se povećao očekivani prinos na dolarske depozite (posmatramo dolar kao stranu valutu).

Krajem 1998.godine u Brazilu i tokom 2001.godine u Argentini pojačala su se strahovanja zbog fiskalnih problema koji bi mogli da dovedu do štampanja novca radi finansiranja deficita i time povećaju stopu inflacije i ona su ukazivala na to da je devalvacija gotovo izvesna. 

 Da bi sprečile pad domaće valute centralne banke ovih država su morale da kupuju domaću valutu i prodaju dolare. To je za njih značilo i gubitak dela deviznih rezervi. Ispočetka su se centralne banke uspešno borile protiv krize, ali su se loše vesti širile tako da se sve više spekulisalo da ove zemlje neće uspeti da odbrane svoju valutu. Pošto su centralne banke izgubile dodatne devizne rezerve, i povećale su se kamatne stope, to je sve uticalo na privredu, i monetarne vlasti ovih zemalja nisu više mogle da brane valutu i bile su primorane da odustanu i dozvole depresijaciju valute. Krah valuta ovih zemalja bio je podstaknut spekulativnim udarima što je dovelo do finansijske krize.

Većina država u svetu ima svoju sopstvenu valutu: SAD imaju dolar, u Evropskoj uniji valuta je evro, u Brazilu je real itd. Trgovina među državama podrazumeva međusobnu razmenu različitih valuta. Trgovina deviznim sredstvima odvija se na deviznom tržištu. Transakcije koje se obave na deviznom tržištu određuju devizni kurs među valutama. Devizama se ne trguje na berzama i ne možemo otići u jednu centralizovanu berzu i posmatrati kako se formira devizni kurs. Devizno tržište je organizovano kao vanberzansko (OTC) tržište na kojem je nekoliko stotina dilera (uglavnom banaka) spremno da kupi ili proda depozite denominovane u strane valute. Trgovina na deviznom tržištu je ogromna, dnevno premašuje milion dolara. Važno je napomenuti da kada govorimo o tržištu na kome se određuje devizni kurs ne mislimo na tržište na kome bi neko mogao da kupi devize za putovanje u inostranstvo. Mi kao fizička lica, devize kupujemo na maloprodajnom tržištu od dilera i s obzirom da su maloprodajne cene veće od veleprodajnih prilikom kupovine deviza, dobijamo manji iznos stranih valuta.

Svaki dan smo u prilici da slušamo o promeni kursa dinara u odnosu na evro i o tome da li je dinar, kao domaća valuta ojačao ili oslabio u odnosu na evro. Prema tome, u okviru ovog članka biće priče o deviznom kursu, deviznom tržištu i o sličnim temama. Vrednost neke valute u odnosu na neku drugu naziva se diviznim kursom, odnosno cena neke strane valute izražena u domaćoj valutu, u našem slučaju to je cena evra izražena u dinarima. Određuje se na osnovu ponude i tražnje, poput cene bilo koje robe ili neke druge aktive na slobodnom tržištu. Promena kursa naziva se devalvacija. Slučaj kada domaća valuta (dinar) slabi u odnosu na stranu valutu (evro) naziva se depresijacija, a kada dinar jača u odnosu na evro u pitanju je apresijacija. Devizni kurs je veoma promenljiv i stalno se postavlja pitanje zašto dolazi do pada ili rasta kursa, zašto se on svakodnevno menja. Odgovor na ovo pitanje ćemo sagledati kroz razne primere i teoretske postavke.