Značajnije krize deviznog tržišta su valutna kriza u Meksiku 1994. god,u Brazilu 1999.god i u Argentini 2002.godine. 

Valutna kriza u Meksiku je izazvana zbog političke nestabilnosti 1994.god (ubistvo predsedničkog kandidata vladajuće partije), jer se tada pojačala zabrinutost investitora da pezo može da devalvira. Zbog toga se povećao očekivani prinos na dolarske depozite (posmatramo dolar kao stranu valutu).

Krajem 1998.godine u Brazilu i tokom 2001.godine u Argentini pojačala su se strahovanja zbog fiskalnih problema koji bi mogli da dovedu do štampanja novca radi finansiranja deficita i time povećaju stopu inflacije i ona su ukazivala na to da je devalvacija gotovo izvesna. 

 Da bi sprečile pad domaće valute centralne banke ovih država su morale da kupuju domaću valutu i prodaju dolare. To je za njih značilo i gubitak dela deviznih rezervi. Ispočetka su se centralne banke uspešno borile protiv krize, ali su se loše vesti širile tako da se sve više spekulisalo da ove zemlje neće uspeti da odbrane svoju valutu. Pošto su centralne banke izgubile dodatne devizne rezerve, i povećale su se kamatne stope, to je sve uticalo na privredu, i monetarne vlasti ovih zemalja nisu više mogle da brane valutu i bile su primorane da odustanu i dozvole depresijaciju valute. Krah valuta ovih zemalja bio je podstaknut spekulativnim udarima što je dovelo do finansijske krize.

Većina država u svetu ima svoju sopstvenu valutu: SAD imaju dolar, u Evropskoj uniji valuta je evro, u Brazilu je real itd. Trgovina među državama podrazumeva međusobnu razmenu različitih valuta. Trgovina deviznim sredstvima odvija se na deviznom tržištu. Transakcije koje se obave na deviznom tržištu određuju devizni kurs među valutama. Devizama se ne trguje na berzama i ne možemo otići u jednu centralizovanu berzu i posmatrati kako se formira devizni kurs. Devizno tržište je organizovano kao vanberzansko (OTC) tržište na kojem je nekoliko stotina dilera (uglavnom banaka) spremno da kupi ili proda depozite denominovane u strane valute. Trgovina na deviznom tržištu je ogromna, dnevno premašuje milion dolara. Važno je napomenuti da kada govorimo o tržištu na kome se određuje devizni kurs ne mislimo na tržište na kome bi neko mogao da kupi devize za putovanje u inostranstvo. Mi kao fizička lica, devize kupujemo na maloprodajnom tržištu od dilera i s obzirom da su maloprodajne cene veće od veleprodajnih prilikom kupovine deviza, dobijamo manji iznos stranih valuta.

Svaki dan smo u prilici da slušamo o promeni kursa dinara u odnosu na evro i o tome da li je dinar, kao domaća valuta ojačao ili oslabio u odnosu na evro. Prema tome, u okviru ovog članka biće priče o deviznom kursu, deviznom tržištu i o sličnim temama. Vrednost neke valute u odnosu na neku drugu naziva se diviznim kursom, odnosno cena neke strane valute izražena u domaćoj valutu, u našem slučaju to je cena evra izražena u dinarima. Određuje se na osnovu ponude i tražnje, poput cene bilo koje robe ili neke druge aktive na slobodnom tržištu. Promena kursa naziva se devalvacija. Slučaj kada domaća valuta (dinar) slabi u odnosu na stranu valutu (evro) naziva se depresijacija, a kada dinar jača u odnosu na evro u pitanju je apresijacija. Devizni kurs je veoma promenljiv i stalno se postavlja pitanje zašto dolazi do pada ili rasta kursa, zašto se on svakodnevno menja. Odgovor na ovo pitanje ćemo sagledati kroz razne primere i teoretske postavke.